Шпански истраживачи заговарају промовисање дневне потрошње козје млеко и њени деривати јер сматрају да је то природна функционална храна која је, поред тога, хипоалергена јер је њен садржај казеина алфа типа, одговоран за велики део алергија на млечне производе, нижи од садржаја крављег млека.

Научници, који припадају истраживачкој групи АГР 206 Одељења за физиологију и Институту за исхрану и прехрамбену технологију 'Јосе Матаик' са Универзитета у Гранади, упоређују нутритивна својства козјег млека са млеком мајке, и они наглашавају вишеструке здравствене користи које њихова уобичајена потрошња пружа.

Истраживачи објашњавају да се пацијенти који пате од анемије због недостатка гвожђа, на пример, боље опораве ако укључе ову врсту млека у исхрану, јер та храна има способност да смањи интеракцију калцијума и гвожђа. Ово је повезано са супстанцама које садрже, - олигосахариди-који достижу непробављено дебело црево и функцију као и пребиотике.

Козје млеко има мањи садржај лактозе од крављег млијека и, штавише, лакше га је пробавити, због чега га људи с нетолеранцијом на лактозу боље подносе.

Његова хипоалергена својства су због садржаја лактозе нижа од оне која се налази у крављем млеку, а томе се додаје да је лакше пробављива, тако да је људи са нетолеранцијом на лактозу боље толеришу.

Међу бројним својствима, истраживачи са Универзитета у Гранади истичу да је козје млеко богато калцијумом, фосфором, селеном и цинком, као и да садржи вриједне микронутријенте који делују као природни антиоксиданс и помажу у спречавању развоја неуродегенеративних болести.

Извор: ЕУРОПЕ ПРЕСС

Владимир Манић у ''Квадратури круга'' (Октобар 2019).